MI ŽENE, ZVANE SIJENKE
Ovakvu rečenicu i još mnogo varijanti iste, čula sam bezbroj puta.
Da, ja sam NEČIJA supruga. I ja NEKOGA pratim već duži niz godina. U početku je to bilo po raznim gradovima Crne Gore, a kasnije su na red došle i druge države, čak drugi kontinent.
Moj suprug je fudbaler. Kako ta rečenica odzvanja u ušima! On je FUDBALER! Nažalost ljudi ni ne upoznavši mog supruga, već u glavi imaju viziju nekog nadobudnog tipa koji me šutira kao loptu prije jutarnjeg treninga i koji ne zna sastaviti prosto proširenu rečenicu. Zamišljaju ga kako bahato ispija kafu u nekom fensi lokalu, u pocijepanim farmerkama i drečavo rozoj majici, ispod koje je čitavo carstvo tetovaža koje nemaju ama baš nikakvog smisla. Te kako "Rolexom" maše, dok svoju kosu češlja u stranu i konobara oslovljava zviždukom, jer želi platiti espresso sa 100 eura. Zamišljaju ga kao osobu sa blagom retardacijom, koja nema kapacitet da bude NEKO I NEŠTO u životu, pa je onda najlakše bilo usredsrediti se na jadnu, malu zakržljalu loptu, jer to "svaka budala može". Moj suprug inače nema drugog posla osim da trči za loptom, a ja kao njegova supruga, da ga pratim u stopu i budem njegov rob. Taman kad pomislim da me ništa ne može iznenaditi, kao grom iz vedra neba me pokosi pitanje "Kako žena sebi dozvoljava da bude nečija sijenka?" I onda krenem sama sa sobom u neke dubioze, pa pitam sebe ko je taj NEKO uopšte, taj koji mi NE DA da imam svoje ja? Taj neko je osoba koju poznajem skoro pa 11 godina. Neko koga sam upoznala sam svojih 18 godina i neko ko je opovrgao Čolinu konstataciju da je "ljubav samo riječ i ništa više". Taj neko je bio uz mene kada sam ronila suze zbog propalog ispita i neko ko me bodrio da će biti sve u redu. Taj neko je plakao zajedno sa mnom u teškim momentima mog života i uvijek mi pružio ruku da ustanem kada bih pala. Tom nekom nije bilo važno što živim kao dijete razvedenih roditelja, niti mi je tražio papir iz katastra da bi bio siguran da imam miraz. Taj neko mi kuva čaj kad sam bolesna, svakog dana pomaže u kućnim poslovima i viče me da pokrijem ledja jer ću se prehladiti. Taj neko me kritikuje što nisam dovoljno jela i budi me poljupcem za dobro jutro. Taj neko zbog mene gleda glupi "ženski" film i glumi da je oduševljen time. Taj neko mi uvijek ostavlja zadnji keks ili kocku čokolade, jer je navodno sit. Taj neko je jeo i moj prvi hleb koji je bio više eksponat nego hrana i rekao da je super (pazivši da ne ostane bez prvih par zuba). Taj neko je pojeo i mrtvo more od moje prve čorbe koju je zalio litrom vode, te me nahvalio kako savršeno kuvam. Taj neko nikada nije uvrijedio moj "posao" domaćice. I taj neko trči 3 sata na treningu i mene koja sam samo skuvala ručak, pita da li sam umorna. Taj neko ujutru hoda na prstima da me ne bi probudio. I taj neko se sa treninga vrati sa kinder jajetom ili lizalicom od jagode jer zna da sam u duši još uvijek dijete koje se raduje malim stvarima. Taj neko se veseli mom rodjendanu, jer zna koliko mene raduju te stvari. I taj neko možda ne zna previše da iznenadi, ali zna da mi uputi kompliment kada sam
sama sebi najružnija na svijetu. Taj neko je sve ono o čemu bih mogla pisati danima i da ponovo bude malo. I ako sam sijenka TOG NEKOG, pristajem da budem još narednih 100 godina .I pristajem da ga pratim u stopu, jer svaka njegova stopa je popločana velikim trudom i odricanjem. I što je najvažnije, taj NEKO i ja smo bili zajedno i kada nije imao ništa, a tada nam je bilo lijepo takodje.
Zato, da rezimiram: TAJ NEKO je zaslužio je da budem domaćica i da umjesto tipkanja na računaru u nekoj kancelariji, tipkam po lap topu tražeći recept za neke popeke, jer sam čula da ih voli. I zaslužio je da umjesto kancelarijskog posla prepunog knjiga, moj sto bude prepun brašna jer pokušavam napraviti burek da ga iznedim, pošto toga u Aziji nema. I zaslužio je da umjesto seminarskih radova u nekoj uglednoj firmi, svoje radove dijelim u "Kulinarki" i ostalim sajtovima koje posjećuju ostale "žene sijenke". Zaslužio je da umjesto da on mene čeka da se vratim sa posla umorna u pet popodne, ja čekam njega sa ukusnim ručkom, pa da nakon toga planiramo dan i uživamo u vremenu provedenom zajedno. Taj neko je moj životni saputnik i moja vječna inspiracija. I ako jesam njegova sijenka, priznajem da sam najsrećnija sijenka na ovom svijetu.😊
Bravo@
ОдговориИзбришиHvala :)
ОдговориИзбриши