HIPOHONDRIJA, BOLEST NAJMILIJA

Prije Google pretraživača, svi smo živjeli nekim iole normalnim životom. Bili smo ponekad bolesni, ali doktor bi se posjećivao samo u slučaju da babine kure ne urode plodom. Ukoliko ni pola litra domaće rakije oko bolnog grla, ili umak od bjelanaca i senfa na tabanima ne daju rezultata, tek tada bi nas majka uzela za ruku i pravac doktor. Za skidanje temperature je baba imala recept à la Fervex. A to je: isijeku ti krompir na kolutove, poredjaju ga na krpu, pa ti zavežu glavu tako da ti mozak prsne. Uz to te otuširaju dva-tri puta i mora ti bit bolje.

Ja nikada moram priznati, nisam bila nešto hrabra kada je u pitanju bolest, ali se nisam ni plašila, a još manje mislila da ću da umrem čim me nešto zaboli. A onda je u naše živote sasvim tiho, ušetao gos'n Google i napravio pometnju. Bila sam fascinirana tim svemogućim pretraživačem, pa sam ga ubrzo prihvatila kao rod rodjeni. I svaku muku sam dijelila sa njim, pa i to kada me nešto zaboli. I tako jednom meni iznenada zaigra oko. Igra oko k'o ludo danima, baba kaže obradovaću se, komšinica savjetuje da me neko dobro prepadne, neka sa trafike žena kaže da pijem magnezijum, a Google kaže da jedem što mi srce ište, jer mi spasa nema. Gledam, čitam, srce lupa kao ludo, jedan kaže tumor mozga, drugi Parkinson. Kaže ako vam se tresu ruke onda je parkinson 99,9%, ja ruke ispružim, one igraju u sve šesnaest. Priberem se nekako, pitam majku je l' imao ko u familiji tu bolest, kaže: "Znaš od čika Mata tatu? (čika Mato nam je otprilike še'setprvo koljeno), e on je imao." 

Ja odem do sobe, ne mogu da se sjetim kako je mama rekla da se čovjek zvao. Tu već 1/1 znam da je to to. Pa uključim neku igricu memorije, kad rezultat ispod prosjeka. Čitam dalje simptome, piše: problemi sa gutanjem, insomnija.

 Što da vam kažem, nisam jela pet dana, a spavala u intervalima. Mama vidi da se nešto dešava, pa me sjedne za stolom. 

Rekoh: "Slušaj, mislim da ću umrijet samo ne znam kad. Mislim da je Parkinson u pitanju." 

Majka me gleda kao iz tudje glave, kontam i njoj teško, kaže: "Idi kod Mačića dok ti kasno nije." Mačić je psihijatar inače. 

Dodju ispiti, oko se primiri, Parkinsona prebrodim iznenada, i tako neki period živjeh u miru. A onda me pošto polumokra znam da trčim iz kade do sobe, fisnu pod lopaticu, pa se proširi sa prednje strane. Ja se požalim mami, kaže promaja. Ne prolazi par dana, ja kod dobrog Google kad on kaže rak pluća...ja tražim koliko se može potrajat sa tim, kad ne lezi vraže. Piše da ako boli i sa prednje strane, nemam što ni ić' kod doktora. Pitam majku što misli o tome, kaže ona: "Teško tebi". Rekoh: "Zašto misliš mama, kako ti izgledam?"

Kaže: "Izgledaš kao da si normalna al' nažalost nisi". 

Ja ovjeri knjižicu, odem u Dom zdravlja po ko zna koji put (glavna sestra se ispozdravlja sa mnom kao da sam joj iz kuće pošto na 6, mjeseci radim nalaze krvi i urina, tako Google kaže da treba). Dodjem kod izabranog ljekara, ona me gleda, govori: "Reci". Ja govorim: "Rekla bih Vam nego me strah." Podiže ona obrvu, ja smrtno ozbiljna kažem: "Sumnjam na rak". Pita ona kako sam to zaključila, rekoh: "Pa Google kaže..." Pogleda me žena, pita ona pijem li što, ja rekoh kako pijem nekih čajeva, kaže ne to nego za smirenje. Rekoh kako to nikad pila nisam, a ona govori da bih trebala počet. Da ona meni da odradim analize ipak, da je savjest ne grize za svaki slučaj, kad nalazi kao kod pilota. Malo manjak hemoglobina ali ostalo školski. I tu se moje druženje sa Mister Google-om bar kada je o simptomima riječ završilo. 

Inače što da vam kažem, moja drugarica je zbog Google pretraživača  išla privatno na kolonoskopiju jer je zaboravila da se svaki dan raznese od cvekle, pa kad joj ništa našli nisu, zvala me da mi kaže da sumnja na tumor mozga jer joj se manta kad ustane. Mužu je ostavila fasciklu sa svim platnim karticama, fakturama, kopijama, za slučaj da je smrt iznenadi. I prodjoše 4 godine, evo je zdravija nego ikad. A drugoj su zabranili da ulazi u ordinaciju, jer je uvjeravala doktora da je bole grudi i da ima sigurno već metastaze. Zato, ukoliko ste i vi zavisnik od Google pretraživača, moj savjet je da poradite ne tome što prije, dok u suprotnom ne prodje vam život u "bolesti" koja nije opasna po život, ali vas razara.