~ MOJ ŽIVOT = MOJA PRAVILA ~

Još od malena sam se gnušala onih ljudi koji osudjuju sve što se ne uklapa u njihove standarde. Od malena sam maštala da odem u svijet, medju ljude bez predrasuda. I uvijek bi me steglo oko srca kada bih čula kako staru komšinicu zovu Mira Perova. Pero je već odavno bio pod zemljom a Mira je za njim nosila crninu nekih 20 godina. Jer ona je Perova i naš mentalitet ne bi mogao da podnese da ona poželi proživjeti starost u crvenoj haljini i bez marame na glavi. Mira je morala da svima pokaže da je sa njim umrla i ona. Jer nije bilo dovoljno što pati u sebi. Ljudi su morali da vide koliko ona kopni.

Imala sam tako malo godina a nisam mogla shvatiti zbog čega je toliko važno šta okolina ima da kaže. Od malena sam bila u grču kada bih vidjela ljude u odjeći koja asocira na žalost, jer bi na taj način poznanici znali, da nisu zaboravili preminulog. Jer ti kad nakon 40 ili 365 dana skineš "uniformu" po kojoj te svi prepoznaju, automatski skidaš i tugu sa sebe. U našem društvu se žali garderobom a ne dušom i to je onako prva stvar koju smatram extra primitivnom kada je u pitanju naše podneblje. 

Vrlo je bitan faktor šta Milijana koja ima 69 godina u prkno, ima da kaže o tebi, ili Zdenka iz lamele, koja puši kotroban 22 h dnevno i sjedi zamaskirana starim dekama na terasi, ne bi li konstantno bila u toku sa svim dešavanjima. Ti možeš biti doktor nauka, ali ako Milijanina malenkost tvrdi da si ljudski otpad, ili da ti je život promašen iz razloga jer imaš 30+ godina a nisi se udala, onda biti drugačije jednostavno ne može. Jer već po rodjenju dobijaš imaginarnu listu, po kojoj moraš prilagodjavati sebe, slagao se sa tim ili ne. U suprotnom ćeš biti odbačen i uglavnom predmet kritike i zlih jezika.

Ja sam medjutim, oduvijek bila onaj ko se ne libi iznijeti svoje mišljenje, jer šta bih imala od toga da budem prividno prihvaćena od onog ko bi me prvi popljuvao, kada bih mu pokazala pravo lice i bila svoja, bez tendencije da se dopadnem?!
Oduvijek sam bila ta koja će prekinuti običaje, druženja, ukoliko su po mom mišljenju besmisleni, jer nikada nisam živjela zbog drugih. 
I ona čiji su vidici mnogi širi od 13.812 km2. 
Oduvijek sam bila ona koja je spremna uzeti kofer i otići gdje god. Ukoliko mi razum kaže da će taj korak biti bolji za mene.

Nikada nisam shvatala čemu težnja da zadovoljimo plitkoumne narodne mase? 

Da svakog dana navlačimo masku, koja je u ovom društvu prihvatljiva. 

Čemu strepnja od tudjih riječi?

Čemu težnja za uklapanjem? 

Uklapanjem medju šta? 

Medju one koji su mentalno pet nivoa ispod tebe.

I zato odlučno odbijam pojedina druženja, pozive na zabave, porodična okupljanja, koja su usiljena i koja se podrazumijevaju. Odbijam slave, rodjendane, unapred planirane poruke i posjete ljudima koji zlobu prikrivaju osmijehom. Odbijam ispijati kafe, smijati se na silu i grliti one kojih se gnušam, mada mi bili bliski, po čemu god. Odbijam s vremena na vrijeme obavještavati familiju o novostima koji smatram da se njih ne tiču. Odbijam, sve ono što se MORA, a što mene lično ne ispunjava. Odlučno prihvatam biti crna ovca i napustiti stado koje živi po pravilima.

Jer...Nauče te veoma rano, da život krojiš po šablonu koji je odredilo društvo. Da je sasvim u redu da grebeš, očajavaš, jedeš se...sve dok nisi predmet ogovaranja dokonih tračara. 
Nauče te da je veoma bitna stvar da budeš dio te ljigave mase. 
Nauče te mnogo toga. 
Samo te ne nauče nikada, da se zapitaš da li si zaista srećan. 
Nauče te da zbog drugih potiskuješ svoje želje, ambicije, zbog drugih rušiš snove, a rijetko ko ti kaže da budeš li težio biti prihvaćen po svaku cijenu, zaista ćeš uživati mnoge blagodeti na ovom svijetu. Bićeš uvažavan, naočigled voljen, tapšaće te po ramenu i bićeš parče koje čini jednu veliku cjelinu. 

Ipak, nijedno priznanje, niti jedna pohvala. 
Ni aplauz ili kompliment, ne posjeduje u sebi snagu, koju donosi vlastiti mir. 
I zato, biram da budem u miru sa sobom, te krojim život po šablonu koji se isključivo meni dopada. Tudje maršute su možda za pohvalu. Možda su prave. Možda ispravne. Ali za drugog. ☝🏻Ne i za mene.